Blogom protiv piščeve (spisateljske) blokade

Piščeva ili spisateljska blokada, poznata i kao nedostatak inspiracije ili kriza kreativnosti, specifična je psihološka pojava: pisac (ili neko ko se nada da će to postati) zaglavljen je u fazi u kojoj jednostavno - ne piše. Razlozi mogu biti brojni, zajedničko im je to što nikad nisu objektivni. Blokada može da traje od nekoliko sati do nekoliko godina.  Ono što neko ko pati od ove boljke mora da zna je da inspiracija neće doći sama.


Spoljašnji podsticaji mogu pomoći, brojni pisci i kvazi-pisci zloupotrebljavali su alkohol i droge. Međutim, pomenuta hemijska sredstva ne podižu stvarno nivo nečije kreativnosti - ona samo uspavljuju unutrašnjeg cenzora. Mišljenja sam da njega ipak nije pametno sasvim anestezirati.

Problem je psihološke prirode, što znači da ga moramo prevazići svesno, snagom svoje volje.

Na raznim mestima možete pročitati da su neki veliki umetnici nakon perioda stvaralačke krize stvarali svoja remek-dela. To je smisleno i objašnjivo, ali nemojte previše misliti o tome, jer sva je prilika da ćete na taj način još dugo ostati u stadijumu "danas baš nisam spreman/na da započnem nešto epohalno".

Već sam pisala o tome kako blog može unaprediti nečije umeće pisanja (Pet razloga da, pre romana, započnete blog). Moguće je ipak da neko ko se upravo nalazi u stadijumu spisateljske blokade nema materijal za blog: stare priče ili pesme neće da objavi, jer misli da će nove biti bolje, a nove ne piše. Nije poenta ni u tome da se ruše kriterijumi i objavljuje bilo šta.

Ako vas čak ni ideja o instant objavljivanju na blogu nije ohrabrila i motivisala da napišete novu priču ili pesmu, nije kraj sveta. Odustanite na trenutak od ideje o pisanju fikcije i probajte da pišete nešto drugo. Na blogu možete voditi dnevnik (samo vodite računa o tome da pišete za javnost), zapisivati svoje refleksije o različitim temama, napraviti blog sa stavom, baviti se političkim aktivizmom ili amaterskim novinarstvom. Možete raditi isto što i ja - pisati edukativne tekstove iz oblasti u kojima ste stručni. Ovo je najbolji izbor, jer web je prepun površnih i loših tekstova koje su pisali ljudi vrlo ograničenog znanja, pa čitaoci budu više nego zahvalni kada ih kroz neku oblast povede neko ko se u nju zaista razume.

Dakle, za blog ćete odabrati temu koja prividno nema veze s kreativnošću. Steći ćete naviku svakodnevnog pisanja, razvijaćete stil, dobićete čitaoce. Pitanje je vremena kad ćete shvatiti da je kriza odavno iza vas i počećete da pišete fikciju - možda spontano, možda kao odgovor na neku od kreativnih igara sa ovog bloga.

Ja godinama nisam pisala fikciju, delom zbog obaveza, delom zbog lenjosti, a najvećim delom zbog toga što sam studentske dane provela čitajući sve sama remek dela svetske književnosti i tekstove koji se bave tumačenjem istih. To nije moglo ostati bez posledica: nezgodno je imati baš jako visoke kriterijume i želeti da pišeš. Nezgodno, ali i dobro, vremenom ću to pretvoriti u svoju prednost.

Moja višegodišnja spisateljska blokada okončana je kad sam započela prvu proznu igru - toliko ljudi se odmah odazvalo da sam imala moralnu obavezu da napišem nešto. Posle toga sam napisala još dve priče, jednu sa lakoćom i uživanjem, drugu ravnodušno, tek da stavim na probu ideju da mogu pisati prozu kad mi se prohte. Da, eto, mogu. Moći ćete i vi.

Već sam nekoliko puta rekla, ali ponoviću: ako ste autor bloga koji je nastao kao odgovor na podsticaj s moje strane, predstavite ga čitaocima Filoblogije. Volela bih da u komentarima vidim linkove ka vašim blogovima (molim samo spamere da ovo ne protumače kao da se dobrodošlica odnosi i na njih).